Барти ::: центар за визуелне уметности

Недеља, 16 јули, кренули смо колима пут Горњег Милановца. Возио је Жељко, наш фотограф. Идемо да посетимо сликаре који су учесници ликовне колоније “Мина Вукомановић Караџић, која се тих дана јула одржавала у прелепом амбијенту, подно планине Рудник, крај извора бистре воде, кога мештани зову Савинац. Пристижемо баш у време доручка, кад се уметници окупљају.

Дочека нас домаћин, директор културног центра из Г. Милановца, госп Гачић, кога уметници из милосте зову ГАЋО. Рече да данас иду на излет и позваше нас да им се прикључимо. Цео тај крај врви од историје. Кренули смо са позиције Савинац, обишавши цркву Светог Саве која је гробна црква знамените породице Вукомановића из Срезојеваца, једне од најстаријих српских и словенских породица. Овде су, јуна 1905.године, пренете из Београда кости Мине Вукомановић Караџић и кости њеног мужа Алексе и сина Јанка.

Минини посмртни остаци пренети су, најпре из Беча у Београд, у старо ташмајданско гробље поред мужа и сина, јер је за живота изразила жељу да је сахране крај својих најближих (Вук је сахрањен испред главног улаза у Саборну цркву у Београду).

Приликом измештања ташмајданског гробља, због изградње цркве Светог Марка, Минини посмртни остаци су, заједно са мужевљевим и синовим, пренети у породичну гробницу Вукомановића у цркви Светог Саве на Савинцу.

На путу ка Милановцу, много је старих храстова, који су сведоци историје српског народа. Крај једног од њих Милош Обреновић је позвао Србе на устанак и коначно ослобођење од Турака. Крај тог храста подигнут је споменик таковским јунацима. Пролазимо поред старе црквице брвнаре, да бих убрзо, стигли до брусничке цркве која је посвећена династији Обреновића. Саграђена је у 19. веку у романичком стилу. И крај ње су стари храстови који праве хладовину кад гробовима династије Обреновића, који су ту сахрањени у монументалним гроницама у дворишту, покрај цркве.

Дан кратак за толико историје, но ипак обиђосмо још нека знаменита места из којих одишу векови. А друштво весело. Ове године у колонији, у изванредном абијенту и условима, стварају заједно са месним сликарем, Јелисијевиц Слободаном и сликар из Републике Српске, Ћајић Рајко. Краљевчанке Јелена Шалинић и Јелена Трајковић. Ту је и млади Дарко Тројановић и чланица групе БАРТИ, луцидна Зорица Јоцић Шујица.

Сумрак лагано покрива слолетне храстове. Позрдављамо се са љубазним домаћинима, Гаћом и Миленом и крећемо задовољни протеклим даном. У мислима слике минулог дана. Погледајте их и сами, није потребан никакав коментар.