Рођен 1939 године у Ужицу од оца Руса и мајке Српкиње. Од 1946 живи у Београду. Уписао Академију ликовних уметности али већ у првој години прелази на Академију за примењене уметности - Одсек графичког дизајна. Од 1968. године повремено живи и ради у Бечу и Милану.
Основну школу и осам разреда гимназије завршава у Београду. Уписао Академију ликовних уметности али већ у првој години прелази на Академију за примењене уметности - Одсек графичког дизајна. Од 1968. године повремено живи и ради у Бечу и Милану. Добио је више медјународних награда за графички дизајн и дизајн намештаја и керамике, а посебан успех сматра, док је боравио и радио у Италији, улазак у селекцију ИТАЛИАН-ДЕСИГН-а, и ван Италије.
Крајем 1975 године судбинском игром случаја скоро сасвим се посвецује сликарству. Иако је највише познат по портретима у последње време га привлаче веће композиције. Имао је више самосталних изложби у земљи и иностранству. Пре одласка у Беч, после једне изложбе дизајна у Музеју примењене уметности у Београду, која га је провоцирала безидејносчу експоната и ....инспирисала, почео је да се бави и сам дизајном. То су биле сасвим нови облици часа. Контактирајући у Бечу са Росентхалом, Гралгласом и другима из Европске '' Групе 21'', добијао је уз комплименте и понуде за сарадњу. После пет месеци боравка у Бечу враћа се на летњи одмор у Београд, али велика носталгија за Југославијом, натерала га је да остане у Београду и то је био вероватно разлог да се неке његове идеје, без његовог знања искористе. Чак је једна идеја коју је произвео ГРАЛГЛАСС добила и 1. награду у Немачкој 1969......ОСКАР за добар десигн.... У Италији сарађује озбиљно и са Габбианелли ( и јос са другима ) са којим постиже свој највећи успех... Имао је много занимљивих контаката а непревазиђени сусрет је био са једним од пионира дизајна Дином Гавина, који је рекао: ''да је таквог Уметника одавно чекао''. Понуђени су му озбиљни услови за рад у Болоњи, али нажалост две јаке личности су се одмах и посвађале. Наравно, велика штета! 1976. године напушта Италију, али тек 18 година касније сазнаје засто му Италијанске власти нису продужиле радну дозволу. Те 1976 .год. паралелно је у Милану живела и једна лоша личност која је имала пасош са његовим именом! Тај цовек је волео његово сликарство, али уопште није имао појма колико му је изменио животни пут!
И у Италији је једна идеја била позајмњена: ''Фотеља - ливада'' је добила 1. награду на медјународном конкусу: СИНТЕЗИС, али не под његовим именом. Сем као уметник у Београду је постао познат и по огласима преко целих страна новина реагујући на неке догађаје, био - задовољан или не! Тај начин комуницирања са околином био је првобитно израз неслагања са савременом уметничком критиком која га није прихватала и у коју, са ретком изузецима, није имао поверења.
Коментари