Rođen 1939 godine u Užicu od oca Rusa i majke Srpkinje. Od 1946 živi u Beogradu. Upisao Akademiju likovnih umetnosti ali već u prvoj godini prelazi na Akademiju za primenjene umetnosti - Odsek grafičkog dizajna. Od 1968. godine povremeno živi i radi u Beču i Milanu.
Osnovnu školu i osam razreda gimnazije završava u Beogradu. Upisao Akademiju likovnih umetnosti ali već u prvoj godini prelazi na Akademiju za primenjene umetnosti - Odsek grafičkog dizajna. Od 1968. godine povremeno živi i radi u Beču i Milanu. Dobio je više medjunarodnih nagrada za grafički dizajn i dizajn nameštaja i keramike, a poseban uspeh smatra, dok je boravio i radio u Italiji, ulazak u selekciju ITALIAN-DESIGN-a, i van Italije.
Krajem 1975 godine sudbinskom igrom slučaja skoro sasvim se posvecuje slikarstvu. Iako je najviše poznat po portretima u poslednje vreme ga privlače veće kompozicije. Imao je više samostalnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Pre odlaska u Beč, posle jedne izložbe dizajna u Muzeju primenjene umetnosti u Beogradu, koja ga je provocirala bezidejnosču eksponata i ....inspirisala, počeo je da se bavi i sam dizajnom. To su bile sasvim novi oblici časa. Kontaktirajući u Beču sa Rosenthalom, Gralglasom i drugima iz Evropske '' Grupe 21'', dobijao je uz komplimente i ponude za saradnju. Posle pet meseci boravka u Beču vraća se na letnji odmor u Beograd, ali velika nostalgija za Jugoslavijom, naterala ga je da ostane u Beogradu i to je bio verovatno razlog da se neke njegove ideje, bez njegovog znanja iskoriste. Čak je jedna ideja koju je proizveo GRALGLASS dobila i 1. nagradu u Nemačkoj 1969......OSKAR za dobar design.... U Italiji sarađuje ozbiljno i sa Gabbianelli ( i jos sa drugima ) sa kojim postiže svoj najveći uspeh... Imao je mnogo zanimljivih kontakata a neprevaziđeni susret je bio sa jednim od pionira dizajna Dinom Gavina, koji je rekao: ''da je takvog Umetnika odavno čekao''. Ponuđeni su mu ozbiljni uslovi za rad u Bolonji, ali nažalost dve jake ličnosti su se odmah i posvađale. Naravno, velika šteta! 1976. godine napušta Italiju, ali tek 18 godina kasnije saznaje zasto mu Italijanske vlasti nisu produžile radnu dozvolu. Te 1976 .god. paralelno je u Milanu živela i jedna loša ličnost koja je imala pasoš sa njegovim imenom! Taj covek je voleo njegovo slikarstvo, ali uopšte nije imao pojma koliko mu je izmenio životni put!
I u Italiji je jedna ideja bila pozajmnjena: ''Fotelja - livada'' je dobila 1. nagradu na medjunarodnom konkusu: SINTEZIS, ali ne pod njegovim imenom. Sem kao umetnik u Beogradu je postao poznat i po oglasima preko celih strana novina reagujući na neke događaje, bio - zadovoljan ili ne! Taj način komuniciranja sa okolinom bio je prvobitno izraz neslaganja sa savremenom umetničkom kritikom koja ga nije prihvatala i u koju, sa retkom izuzecima, nije imao poverenja.
Komentari